Content on this page requires a newer version of Adobe Flash Player.

Get Adobe Flash player

ИСТОРИЈАТ САБОРНЕ ЦРКВЕ У САРАЈЕВУ

Одлука о градњи Саборне цркве Рождества Пресвете Богородице у Сарајеву донета је почетком 1859. године. Од 1859. па до 1862. године купљено је земљиште и материјал за градњу цркве. Земљиште је купљено у равници, с десне стране реке Миљацке. У оно време то је било скоро у центру Сарајева. Црква је почела да се гради 1863. године.

Црква је грађена од добровољних прилога који су сакупљани почев од 1863. године па до завршетка. Прилоге су давали православни житељи Сарајева, околних села, трговци из Београда, Дубровника, Беча и Трста. Како прилози који су пристизали нису били довољни, радови су исплаћивани из прихода Старе сарајевске цркве Св. Архангела и из позајмица појединих грађана. Међу приложницима се помиње султан Абдул Азис Хан са 556 дуката (33.950 гроша). Султан је издао дозволу за градњу ове цркве, која служи на понос српском народу, да би ублажио прекоре Европе за верску нетрпељивост и неједнакост. Од осталих приложника наводимо: Правитељство Српско из Београда 500 дуката (30.500 гроша); Михаило Обреновић, српски кнез, 150 дуката (9.150 гроша); Јово Мариновић, председатељ Српског Совјета у Београду, 250 фор, односно 52 дуката (3.217 гроша).

Године 1873. по дозволи руског цара Александра II и са благословом петровградског Светог синода дошао је у Русију архимандрит Сава Косановић да скупља прилоге за довршетак цркве и отплату дугова. Том приликом је посетио Српско подворје у Москви, које је отворено захваљујући труду митрополита Српског Михаила Јовановића. За време боравка у Русији прикупио је 1.870 дуката (114.111 гроша). За овај успех архимандрит Сава је захвалан Нилу А. Попову, професору на Московском универзитету, који га је топло препоручио.

Поред новца, из Русије су Новој цркви приложене иконе за иконостас, црквене књиге, утвари и одежде. Иконе су урађене у Сергијевском манастиру, недалеко од Петровграда, трудом архимандрита тога манастира Игњатија. Овај трудољубиви архимандрит је скупљао прилоге од царске породице и других имућних лица које је са пет свештеничких одежди и две мање плаштанице послао на дар Новој сарајевској цркви.За овај свој труд одликован је од кнеза Николе Орденом кнеза Данила.Црква је саграђена од камена а покривена оловом. Има шестора врата. Под је урађен од тесаних плоча. Олтар и простор испред олтара уздигнут је на три степенице. Уза зид су дрвени столови за старе и немоћне.

 

 

Уз десни стуб налази се позлаћени трон за митрополита. На левој страни, према митрополитовом трону, начињен је мањи позлаћени сто за архимандрита. Више архимандритског стола постављен је позлаћени амвон са отвореном златном књигом, на којој ђакон чита Јеванђеље а проповедници изговарају беседе. На средини амвона, из сунчевих зрака, блиста символична позлаћена чаша живота – путир. Иконе на иконостасу су позлаћене. Цркву краси осам кубета – пет већих и три мања на олтару. У црквеним зидовима налази се два реда прозора, на олтару четири. Дужина цркве је 37 м, ширина 22,5 метара, висина: зидови 15,5 метара, а средња купола 34 м, у малим куполама 20 м. Звоник, који се види из велике даљине, висок је 45 м. Крст на звонику и јабука су прилог имућних сарајевских госпођа. Порта је ограђена ниским зидом са гвозденом оградом. У порти су биле засађене питоме руже и мирисне липе. За потпуно довршење цркве утрошено је 38.185,18 дуката (2.329.294,15 гроша).

Прве оправке цркве, нарочито споља, биле су планиране за 1914. годину. Намера је пропала због избијања рата. За време рата Аустријанци су скинули оловни кров са цркве и црквена звона. Прекрили су је слабим плехом, што је додатно допринело пропадању цркве. Оправци цркве споља и изнутра приступило се пошто је рат завршен, крајем маја 1921. године. Црква је прекривена бакром. Изнутра је обојена масном бојом. Уведено је електрично осветљење. Урађен је нов под. Иконостас је пребојен златом. Купљена су три звона у Трсту. Највеће звоно је тешко 2.800 кг., средње 1.600 кг, и најмање 750 кг. Радови на цркви су завршени пред Божић 1922. године. Тако је на Божић извршено освећење цркве и служена је прва Литургија. Трошкови оправке цркве су износили 2.656.369,07 динара. Новац је обезбеђен из прихода Старе сарајевске цркве, редовних прихода општинских добара, добровољних прилога и зајма добијеног од Народне банке у Београду.

Оправком цркве руководио је одбор: Танасије Иконић, председник, Симо Богдановић, потпредседник, Јово Мачкић, секретар. Чланови одбора: Милош Милошевић, Милош Миладиновић, Илија Бошковић, Тодор Косовац, Душан Марић, Саво Јокић, Михаило Чавић, Митар Савић, Станко Дуфек, Алекса Гаћаница, Никола Јунгић и Илија Мандић.

За време последњег рата црква није страдала. Извршено је спољашње реновирање храма. За унутрашње реновирање потребна су велика средства. Надамо се да ће се средства пронаћи и да ће храм заблистати пуним сјајем.

Права задржава Српска Православна Црква - Митрополија Дабробосанска